Pare, kuću, kafanu, ženu, decu, traktor, šljivik, auto sa kaskom i još trinaest rata za lizing. Sve to staviti na zeleni stolnjak i podeliti karte.
Sličnost sa dobošom nam najtačnije može opisati Loto devojka, Suzana Mančić, glavom i bradom. To što su je sad otpisali, k`o onomad zajedno Tihog i Prleta, i nisu joj dali da izvlači redosled predsedničkih kandidata ne umanjuje njen, provereni jelte, kredibilitet. Jer vratiše se i Tihi i Prle u igru, vratila se i naša Suzi. Izbaci jedan edukativni film, pa je posle plakala što joj isti gledaju ćerke. Jebiga. Ulog je veliki. Stavila sve u loto bubanj, zavrtela i uzela pare, mora malo i da zaplače. Makar za televiziju.
Što se tiče razglasa i dobošara, neće vam trebati. Vest da ste izgubili sve će se kroz vaše maleno mesto proširiti mnogo brže nego onda kad ste sve to i dobili, zaradili ili napravili.
- O, evo i razredne! Pa Vi ste danas posle dvadeset godina mnogo lepši nego onomad!
- Ah, Lackoviću, oduvek si bio hvalisavac!
- Izvinite profesorka, ja sam uvek bio samo surovo realan!
- Manimo tu priču, nego gde je Ranković? Još nam on fali i fešta može da počne!
- Pa Vi niste čuli? Stavio je sve na doboš! Ostavili ga i žena i deca! Njemu sam i posvetio pesmu "Ko je pijan zaspao za stolom!"
- Ah, Lackoviću, zato ona odiše tako lepim metaforama i alegorijama, kao na primer... Nego da pređemo u salu!
- Plešete li?
- Naravno!
Bubnjarev san.
