Ne govorim o prirodnoj podeli karata gde nekom uleti višak 21. hromozoma, već o skupu simptoma koji zajedno ukazuju na to da se nalaziš u teškom kurcu.
U prenesenom značenju, naravno, jer zapravo se nalaziš dole u fotelji u koju si pustio duboke korene, sa dehidriranom slinom nalepljenom na rub gornje usne i pogledom fiksiranim nekoliko metara iza monitora u slip modu. Sunđeri koji su upili urina koliko svi ulošci neobjašnjivo plave tečnosti u reklamama za one dane čuvaju tajnu na koju mirišu sve tvoje misli i teraju svakog posetioca koji dolazi izvan oblasti kurca da ti oplače sudbinu krokodilskim suzama i posoli te crnicom kroz prste. Grumene krmeljica oko očiju dovoljne za restauraciju kamenoloma u Rakovici mogo bi ukloniti čeličnom rotirajućom četkom sa dijamantskim frezerima montiranom na hilti mašinu, da ti je do toga zaista stalo. Ako bi neko slučajno otvorio prozor i podigao roletne, u sobu ne bi ušlo Sunca i kiseonika, ali bi zato izašlo dovoljno ugljen dioksida da se priča o staklenoj bašti konačno zaokruži i da odemo svi u kurac.
Ovaj sindrom karakteriše još niz sporednih simptoma, i do sada je otkriveno mnoštvo metoda kojima se ne može izlečiti, čime je, generalno, ostvaren vidan napredak.
- Sine, hoćeš da ti donese majka prženica tu u sobu, ha?
- Jao bre, kevo, je l' moraš da pališ to svetlo...
