Latinska varijanta naše poslovice „O mrtvima sve najlepše“. Kod nas je njena primena već simptomatična. Čim se neko o kome se pričalo izuzetno loše preseli u Nebesku Srbiju (ili umre, ako nije reč o našem čoveku, već stranjskom), odmah počinju horske slavopojke, valjda kao u znak kajanja za ono pljuvanje od ranije. Tako valjda potvrđujemo sebi i drugima da smo dobri i milostivi, jer smo ipak na kraju oprostili preminulom, ma koliko ga za života prezirali, pljuvali i proganjali.
Majkl Džekson nije bio:
- Crni dečak koji je uspeo da postane bela devojčica
- Plastični monstrum kome je otpadao nos
- Matori pedofil koji odvlači decu u svoju jazbinu
- Propali muzički dinosaurus koji živi od stare slaveOn je bio:
- Kralj popa
- Neshvaćeni filantrop
- Petar Pan
- Umetnik koji je obeležio stolećeR.I.P., Majkle, nikada te nećemo zaboraviti. Jedino, možda, kada umre Madona.
