Dete, koje prema svim proporcijama više podseća na loptu, ali je medju, sve više prisutnom, zakržjalom decom današnjice alfa mužjak i njegova reč je poslednja. On ima prava da igra fudbal rukom, kada napravi faul - ne važi se, kada brani ne smeš da šutiraš jako i precizno jer bi mogao da mu daš gol, a to ti nikako ne ide u korist. Učiteljica ga uvek hvali jer mu je domaći uvek uredno ispisan i uvek drugačijim rukopisom nego kad piše na tabli, ali to je zato što ,, vežba dete kod kuće i piše polako" . On je jedno neverovatno dete koje iz škole uvek dodje sit sa čak više novca za užinu nego što je poneo. Jednostavno, u očima učiteljice, on je savršen, a u očima vršnjaka... Pa, isto to, isto to...
