Običaj je da se ustane kada majka uđe sa detetom, ali mi ne bi bili srbi kad ne bi zakomplikovali i ovu jednostavnu pojavu doveli u kulminirajući transfer blama ili ciganisanje u "deljenje trešanja" fazonu, već bi bili švajcarci, ali o tome drugom prilikom...
Postoje dve varijante:
1. Majka i mladunče ulaze u vozilo,a po Marfijevom-GSP zakonu tada u 90% slučajeva nema mesta i na najbližem sedištu obitava ćelavi neonacista u fajerci i buldožer čizmama. Normalno, boli ga treći rajh da ustane, pa kad mu neki džangrizavi penzos prigovori da kad već nije njemu ustao podigne svoje koščato dupe i ustupi mesto jadnoj ženi sa bebom, ovaj to i uradi ali onda kreće prepirka gde su najučestalije replike:"Vi mladi nemate zere poštovanja"!," 'E sam te pito nešto matori"?, "Nemate osećaj..U naše vreme...", "Ma glođi testis Krkobabiću". Rasprava se završava kad jedan od ove dvojice izađe iz vozila ili kada seniora odvezu u urgentni.
2.U autobusu sardina parti, ljudima vire noge i ruke kroz prozor. Neki se opraštaju sa onima koji su se ugušili u središtu žutog busa (koji smo dobili na poklon od Japana). Majka ovoga puta ulazi sa čitavim čoporom malih kretena, njoj značajnih podataka. Petoro ljudi ustaje, glavom gurnuvši pet nesretnika koji momentalno ispadaju kroz prozor. Majka pokušava da objasni kako nije neophodno da sva dečica sednu jer nisu toliko mala ali narod insistira i maltene naređuje deci da se provuku kroz zbijenu mešavinu ljudi, znoja i smrada. Opšti haos nastaje, deca plaču, ljudi viču jedni na druge ("Izvinite, hoćete li se pomeriti"? -"Hoću naravno, čim sklonite stopalo sa moga lica"!), vozač pojačava pesmu od Šabana Šaulića: "Pomozi mi druže, pomozi mi brate" i bode se nožem u butinu da bi mogao normalno da vozi.
