Parola ljudi koji se bave trgovinom belim robljem.
Moto mnogočlanih porodica romulanske nacionalnosti koje žive od prosajčenja i srodnih delatnosti.
-Vinetu, ti stojiš levo od banke, čim se skinu sa bankomata da nalete na tebe. Sandokan će preko puta, ako krenu preko pešačkog, pošto brzo raste jebem ga u usta, neka uzme onu štaku što smo je juče navatali i nek glumi da je bangav. Sabina s bebu neka sedne desno, kod kafanu, ako se okrenu prema centar.
Akila i Ali nek obilaze kafići u centar, a Mirela i Dominik oni pored reku. Đontra i Admir nek uzmu konjče i kola da skupljaju gvožđe od vrata do vrata, kad padne mrak neka vide da l' mož se odšrafi onaj gvozdeni mostić kod malu reku.
Tarzane ti ko najstariji i najači si zadužen da pružaš zaštitu i skupljaš pazar, javljaj mi na mobilni svakih pola sata kod Zokija kako je stanje. 'El jasno?
-A tato, ako nam opet nude da nas vode u pekaru umesto pare?
-Nek si nabiju kurve kiflu u mindžu! Na izvršenje! Murš!Nešto kasnije u lokalnom ugostiteljskom objektu:
-O gos'n Tajsone, kako ste? Izvolte, izvolte!
-Ma ne valja gazda Zoki, loše, loše...gadno vreme došlo...
-Eh da, vala baš, al' šta ćete...Uobičajeno mesto?
-A-ha. Imaš upaljač?
-Da, naravno. A vaši su svi dobro? Devet komada, jedno drugom do ušiju, tako?
-Jes', jes' dobri su svi...Daj mi duplu ljutu i stavi crevca na žar.
-Važno je da su živi i zdravi. Deca su najveće bogatstvo. Srećan ste vi čovek. Odma stiže!
-E to si dobro reko! I pojačaj deder malo Ljubu, života ti. Ako on smeta njenom ocu, meni ne smeta malo glasnije.
