Osluškuješ ritanje u ženinom stomaku dok kupuješ skripte "Beba i ja".Dani nespavanja,podočnjaci, i spremnost za borbu do poslednje AD kapi za svoje potomstvo.Svaki grč,male boginje i temperaturu deteta doživljavaš kao smak sveta.Stan ti navuko miris parfimerije od pavlovićevih masti,vlažnih maramica i kupki za bebe.Kad malo poraste potomak te jebe sranjem i pišanjem gde god stigne,drndanjem zvona,treskanjem vratima,mazanjem senfa po zidu,kotrljanjem toalet papira.Osudjen si na gledanje glupih crtanih filmova,a ako i počneš gledati utakmicu čim neko ritne loptu u korner, sa loptom si od ekrana degažiran i ti.
Izgovorena od strane političara ova rečenica je pouzdan znak da je privreda otišla dođavola.
Strani investitor dolazi u Bangladeš i raspituje se kod lokalnog političara:
- Kako to da ste po broju stanovnika osmi na svetu, a po ekonomskom razvoju dvesta dvadeset četvrti, iako ima samo sto devedeset šest država?
- Jebiga, gospodine Strani investitoru, deca su naše ubedljivo najveće bogatstvo. Oš' da kupiš neko?
