Stvar od koje je u današnje vreme u svetu, a pogotovo u Srbiji teško pobeći. U komšiluku, u gradu, u parku, na Vukajliji, na Jutjubu, na hiljadama " Legalizuj" blogova će se naći bubuljičavi mladi ljudi oba pola masnih dredova i sprženog mozga, koji će ispevati hvalospeve o marihuani i kukati kako im roditelji ne daju dovoljno keša za omiljeni hobi.
Deifikaciji ove kontroverzne biljke potpomaže i rege muzika ( čitaj: smeće) koja je, ironično, hrišćanska muzika u suštini. Rastafari pokret je sekularni vid hrišćanstva ( čitaj: sekta ) koji između ostalog smatra blaženopočivšeg etiopijskog cara Haila Selasija za mesiju. ( čitaj: Crni Isus ) Tako da su "beli rasta" likovi koji tvrde da su ateisti izuzetno nelogična pojava. ( čitaj: teško neobavešteni. )
Naravno, stara srpska krilatica je " Uvek je tuđe lepše od svojeg" . Prateći tu maksimu, u našoj dekompozirajućoj zemlji se pojavljuje zavidna zajednica ovakvih ljudi i ovakve muzike, sa tendencijom širenja. Poetično rečeno, srpsko društvo sedi pred televizorom zavaljeno u fotelji, dok mu nekroza nagriza tkivo.
Neverovatna je ljudska tendencija da se deifikuje bilo šta: biljke, životinje, drevni rimski uređaje za egzekuciju... Koliko godina evolucije a koliko malo koraka je čovečanstvo napredovalo.
" Ne želim nijednu devojku osim Marijane, Marijana je sve što mi treba u životu, Marijanaaaaaaa"
" Marijana... moja devojka... ima zelene oči i lepe dredove... hedove... niska je, neki kažu da smrdi, ali meni miriše... ona je mnoooogo smotana, i uzrok je svakog grama moje sreće! "
" Ne mogu život više da zamislim bez Marijane... ona mi je sunce, samo kad sam s njom ja se smejem, ja živim! "
