Demokratija je civilizacijska tekovina koja podrazumeva da većina glasača koja stavlja papirić u glasačku kutiju, osim ruke i hemijske olovke, treba da ima makar malkice mozga.
Nažalost, postoji puno tekstova o tome koliko je ta demokratija dobra za narod, a baš nijedan da ipak postoje i neki narodi koji nisu u stanju da sami sebi izaberu normalnog vladara i da je najbolje da im se to nametne na silu.
...Za njihovo dobro ne treba da im se dozvoli glasanje, isto kao što se moronima ne daju šiljati i oštri predmeti, da ne bi sami sebi iskopali oči.
Dva su datuma u istoriji kada se baš u našoj zemlji okupilo najviše predstavnika različitih svetskih zemalja:
8.maja 1980-te, Josip Broz Tito, komunistički diktator koji je vlast uzeo na silu, privukao je na svoju sahranu 209 stranih delegacija sa 38 kraljeva i predsednika, 5 prinčeva, 10 predsednika vlada, 6 predsednika parlamenata, 7 podpredsednika republika, 3 podpredsednika vlada, 32 ministra inostranih poslova i hrpu nekih sitnih funkcionera kao što su ambasadori, državni sekretari i sl.
Smatra se najvećom sahranom u istoriji čovečanstva, po broju stranih predstavnika koji su došli da bi nekome iskazali počast.
Čak ni Papa Pavle II nije uspeo da obori rekord.24.marta 1999-te, našom slobodnom voljom izabrani predsednik Slobodan Milošević je donekle ponovio uspeh nedemokratski izabranog Tita i okupio kod nas predstavnike 19 zemalja sa oko 1000 različitih aviona, 7 fregata, 3 nosača aviona, 12 razarača, 4 nuklearne podmornice i hrpom patrolnih brodova, satelita, helikoptera i bespilotnih letelica.
Smatra se jedinstvenim primerom u istoriji kada je neku zemlju napalo 19 drugih zemalja samo zbog njenog unutrašnjeg problema, a da ta zemlja nije bila čak ni blizu do naftnih polja.
