Lik iz slavne naše epske narodne poezije. Imao je sreće da odrasta uz strica Radivoja i oca Starinu Novaka, jednog brižnog i savesnog roditelja. Dete Grujica je dospeo u nezavidnu situaciju kada su se ova dvojica ubili jednog dana kao stoke i pukli svu kintu na kurve, vino i gađali Turke, koji nemaju običaj da nameštaju. Pošto više nije bilo tekmi za taj dan, a ionako su ostali bez love, njih dvojica su razumnim većanjem došli do zaključka da bi im najbolja solucija bila da prodaju Dete Gruju u roblje na neko vreme 'pa nek bježi kad je njemu drago'(isplaćuju na ruke pa on nek se jebava kako zna i ume). Tako da sledeći put kada neko bude počeo da vam priča kako 'nikada nije bilo ovako' i 'da se naši slavni preci nikada nisu služili svakojakim špekulacijama i nemoralnim radnjama'- slobodno mu recite nek jede govna.
Vino pije Novak i Radivoj,
U zelenoj gori Romaniji,
Služi njima Dijete Gruica.
A kad su se ponapili vina,
Onda reče deli Radivoje:
''Hej! moj brate, Starina Novače!
''Ni imamo vina, ni duvana,
''Nit' imamo pare, ni dinara.''
Al' govori Starina Novače:
''Ne boj mi se, deli Radivoje!
''Ako nema vina ni duvana,
''I ako je blaga nestanulo,
''Mi imamo dijete Gruicu,
''Kojino je ljepši od đevojke;
''Obuć' ćemo ruho trgovačko,
''Na Gruicu ruho sirotinjsko,
''Vodićemo dijete Gruicu,
''Da prodamo u šer-Sarajevu,
''Pa nek bježi, kada njemu drago,
''Samo da mi blaga dobijemo;
''Pa će biti vina i duvana.''...
