Sa setom u očima sam se sećao svoje čerge i Nedžadovog tavana. Svako veče smo ja - Vivamus i Stalius pili sa Fernandom Kolungom dok je Kasandra njihala kukovima kao da ima tahikardiju. A onda smo tog kobnog 21.12.2012. Stalius i ja naišli na prototip intergalaktičke letelice prikrivene međ' prosjačkim odorama i albanskim sokovnicima na gorepomenutom tavanu gorepomenutog askurđela Nedžada. Tog dana se sve promenilo. Otišli smo u tri lepe, pizde materine i dospeli u ovu Vukojebinu na kraju Svemira. Iako smo šarmirali Veneraziks i Digmuasd ukapirali smo da su im obe pičke hladnije od zmije te se moj polucrni piton smežura i postane kobra. Elem, ima i mnogo prašine, a i drveće im je čudno. Nikako da uspem da odradim police za svoju novu gajbu i normalan krevet. Smorilo me da lebdim. Ko bi rekao da ceo život pravim stolariju. A i kum Stalius je mnogo zanesen. Samo leti s kraja na kraj sela. Jebiga, ipak smo mi atrakcija, a on ne časi časa, i ne gubi vreme, samo ide šibicari, a ovima to zanimljivo. Nego, počesmo da razvijamo plan pokoravanja svemira uzvišenoj ciganskoj rasi. Pa jebemmumater, dosta su Jevreji vladali Zemljom, a mi bivali gurnuti u namračnije delove mostova koji su nas štitili od vetra i kiše. Mater im jebem.
Ja - Prijatelju Staliuse, ne zanosi se. Mora još mnogo plazme da protekne ovim poljima da bismo imali šanse da pokorimo ovo selo, a ne Svemir. Ja sam za totalitarni apsolutizam, jebo jednakost i sve to.
Stalius - Ma bre, veruj ti meni, kad jednom krenemo u pohod svaka kafana će biti naša. Lično će nas Džej buditi svojim umilnim glasom dok će Bog da nam donosi doručak u krevet, a Bil Gejts da nam radi programe za matricu. Džipsi Kingsi nam neće biti ravni. Vidiš li da već radimo PVC prozore na skupštini opštine Luvox i da smo im već podmetnuli prisluškivače međ' listove veličanstvene horacije. Uspećemo!NASTAVIĆE SE...
