Lokalna diskoteka subotom uveče. Pesnik biva napadnut od strane alegorijskih sila tame i duhovne nevolje. U prvom krugu, na samom ulazu, nalaze se ljudi koji su tu protiv svoje volje, izgubljena lica sa majcama Kurta Kobejna, unezverenih pogleda sa obaveznom flašom piva. Ostali krugovi su bliže šanku, vrhuncu zla-njegovom visočanstvu Di Džeju. Blizu toga nalaze se potencijalne samoubice, žaleći staru ljubav uz Acu Lukasa, razbijaju flaše i kunu svoj nesrećni život. Srditi se bore za svoje mesto u separeu, ipak tu je bitno da oni iz najvećeg sela imaju prednost. Pohotne plavuše, usresređene na model automobila, odrađuju svoj deo posla sa bajama u teget najk trenerkama uvučenim u bele čarape. Likovi uneti u pesmu, pred očima im je anonimna sa kožom mekom kao svila...ali oni joj ni ime ne znaju. Posle hektolitara alkohola svi moraju da okaju svoje grehe, prolazeći kroz još veće muke u čistilištu, a to je separe, poljski ili još prljaviji WC u diskoteci.
-Au, dole ima pedeset stepeni, naskaču na mene, Una se opet krlja sa onim govedarem iz Male Moštanice, pivo je 300 kinti a toliko para nisam video od prošlog rođendana..
-E brate, mi smo svoje grehe okajali, ajmo ispred dragstora imam neku brlju, ostavio mi pokojni deda.. .
-Amin
