Znači, devojka k'o iz kataloga, lepa, zgodna, pametna, harizmatična. Njene upadice u priče starijih su klasične mladalačke provokacije. Ali ne preterano bezobrazne, čak ne ni bez određene dubine. Pokušava biti nezavisna i furati neki svoj život. Jeste to utopija mladih, al' jebi ga, mora joj se priznati da ima svest o pravdi i čestitosti.
- Kako me nervira ova omladina sa tim brnjicama u nosu!
- Kakvim brnjicama?
- Ma ona mala od onog što nosi minđušu u nosu. Kako su joj to uopšte dopustili. Ja bi im to sve počupo.
- Daj bre, ne ...zezaj.
- Ma ne brate, ozbiljno me to nervira.
- Ma idi bre, naka ljepotica, mlada, lepa, bogata, ko još vidi tu "brnjicu".
- Pa ja je vidim, to ti govorim.
- Pih, lepota je u očima posmatrača.
- Uvek nešto lupetaš.
- Ajd ozbiljno, nije valjda da ti to smeta?
- Pa smeta mi!
- A što ti smeta?
- Kako što mi smeta, pa našta to liči, što to meću na sebe? Čemu to služi?
- Ne znam.
- Ne znam, ja to ne mogu da prihvatim.
- Što?
- Kako što?! Nako pametna, vidi se da je pametno i lepo dete, od takih roditelja, znači ima sve perspektive u životu i onda se tako nakazi.
- Aaaaaa tu smo dakle! Ti oćeš da rečeš da je ona lepa, pametna, perspektivna, jednom rečju savršena devojka samo da nije tog pirsinga, je l', hehehehehe, a mangup si ti!
- E izbaciću te sad iz kola kroz zatvoren prozor!
