U roze plišanu trenerku utegnuta ljupka guzičasta bića koja redovno trčkaraju gradom vezana povocem za živahnog kera, promenljivih gabarita. Viđaju se gotovo isključivo u društvu datog lajavog krznenog stvora, te ostavljaju malo prostora za ulaz jedan-na-jedan.
"Tja, ljudi koji ne vole životinje, ne vole ni ljude, te ova simpatična kerovoditeljka mora biti da je raspoložena za druženje", mogao bi neiskusno pomisliti i krenuti put početka uzice, srljajući u žitki zajeb.
Jer, pas je najbolji čovekov prijatelj, ali ti nisi taj čovek. Džukela je konstantno tu, spremna da ti zaskoči nogu i, zavisno od rase i tipa ishrane: zapiša je, pojede ili pojebe, čim se približiš. Ako te nekim slučajem izignoriše i uspeš da pristupiš, na vidiku je šizoidni dijalog, isprekidan pauzama za razdvajanje od drugih ratobornih džukela, odvlačenje od mesara i sakupljanje psećeg fecesa, tzv. dogomna™.
- Zdravo, ja sam Pavle. Živiš ovde?
- Ja, aha... Rasni, stani! Marinela Stragarski, drago mi je. Tu sam, u broju 11.
- Ovaj, imamo neku žurkicu u pet...
- Rasni! Ne! E, dođi ovamo, prestani da naskačeš na tog boksera, jesi čuo! Izvini?
- U petak. Pa, reko’ ako hoćeš da svratiš, biće neki fank-program, dolazi...
- Rasni! E, pa stvarno ću te kazniti po dupetu kudravom malenom, pa ne, pa ne, pa joj, pa dođi ljubim, hehehe, ludice malaaa.
- Izvini, vidim da si zauzeta.
- Ma ne, kaži samo. ’Ajmo ljuuuu-bim!
:vuuuf-mljac-šljis-ham:
- Idukurac!
Je l' vam se sviđa ovaj pas?
http://www.dogbehavioronline.com/wp-content/uploads/2012/03/Irish_Wolfhound.jpg
Bakćem se sad sa nekim kompijuterskim munjama, moraju malo zavese da se dotegnu, da ne idu neopeglane na garnišnu. Kad stuinem, eto ih :)
Dobri čoveče, tačnije seizmološe, hvala na lepim rečima i ovom čitanju, za koje se nadam da je doprinelo ugodnosti tvoga internog čuvstva.
Rasni LoL