Vrlo iritantna osoba u društvu, koja će uvek naći nešto što niste gramatički perfektno izgovorili ili akcentovali, politički korektno rekli, naglasili, ili intonirali kako je ona zamislila, iako to nije bitno za dalji tok priče. Upada u reč da ispravi sagovornika, naglašavajući njegovu grešku, a svoju, tobože, vrhunsku pamet. Nije poznato zbog čega takve osobe smatraju sebe kompetentnom za prosvetiteljsku ulogu, ali se pretpostavlja da je to jedini njihov način da dođu do izražaja. Najradije biste joj pokazali sve muke kroz koje je Radojica prošao, ali vam klinovi obično nisu pri ruci.
Gagi: I tako ti ja idem...
Mare: Ne ideš meni.
Gagi: (iskulira ga i nastavi)...kad na ulici sedi Ganka...
Mare: Romkinja.
Gagi (ošine ga pogledom)...i drži neku bebu, a ono ’ladno, brate, nema ni petn’es stepeni...
Mare: PetnAesT!
Gagi (iznerviran, pravi pauzu, ali ipak nastavlja):...ja mislim, greo’ta...
Mare: E, a kako bi ti napisao to?
Gagi (u neverici): Šta, bre?
Mare: To što si izgovorio- gre’ota.
Gagi: Pa tako kao što sam izgovo...
Mare: Znao sam! E pa to nije tačno! Pravilno je „greHota“, tako da u pisanju...
Gagi: E, brate, a da te pitam nešto, kad već sve znaš.
Mare (likuje): Samo izvoli.
Gagi: Kako se kaže ispravno- on se pominje u taj mit ili on se pominje o tom mitu?
Mare ("sad sam sneo jaje") : Pobogu, pa naravno- u tom mitu!
Gagi: POPUŠIŠ MI KITU! Hahahahah! Eto ti ga na! M’RŠ!
