Svaki kraj ga ima. To je jedno lice koje postoji samo da bi pričalo neke priče koje se obično graniče sa legendama počev od njegovih pra pra pra pra x 20 predaka pa sve do danas. Po Baronu, svaki taj predak ima svoju priču, odnosno priče. Nikada nećemo saznati da li laže ili priča istinu jer se čovek stalno unese u priču kao da je to već doživeo.
Blejimo ortak i ja, kad naiđe Peca.
- 'de si Peco brate, ima neka nova fabula, neka baronija?
- 'de ste momci? Pa nemoj tako, ne lažem keve mi. Evo sad ću da ti ispričam nešto. Videćeš je da je istina.- Seo ja na moped, iš'o po 'leb i jogurt, sišao do Sopota dole, ušao u pekaru "Leo", pozdravili me oni šiptari, jesu šiptari, al' prave dobar 'ljeb. Krenem ja gajbi kad mi onako, bezveze dune da se odvezem do Đurinaca, da vidim šta ima tamo. Idem ja tako, naiđem na prugu, e znaš onu zajebanu krivinu od 90 stepeni kod pruge?
- Znam.
- E, pa sine, ušao u nju kao Rossi, oko stotke.
- Daj, ne seri Peco.
- Majke mi brate, evo srušio se ovde ako nije tako.
- Dobro, i šta je dalje bilo?
- Pa, ništa, ja posle krivine na prugu, kad vidim voz 'oće da me udari. Vidim ja nema mi spasa, al' vidim tu rampu što se spušta, i ja skočim sa mopeda i uhvatim se. Vidim ja moped će da mi strada. Ništa, ja se ispružim još malo i do'vatim ga nogama i podignem uvis. I u tom trenutku, nećeš mi verovati brate, nailazi ona mala Marija, jebo te, uvek mi se noge zatresu kad je vidim. I ja šta ću, krenem da radim zgibove.
(Smeh, neverica)------------------------------------------------------------------------------------------------
- Ooooo, Peconi lafe, aj dođi da nam ispričaš neku svoju "priču".
- Eeee, ćao ljudi, evo baš sad pričao Banetu i Arsi za voz i rampu. Al' aj neću da vas smaram s tim, pa ću da vam ispričam jednu bolju. U pitanju je moj ćale.Otišao on jednog dana u letu da kosi livadu. Kosi on tako, tri, čet'ri sata i umori se. Sedne on tako, shvati da je zaboravio da ponese vodu i krene on tako kući. Kad ustade, pojavi se neki helikopter brate, ubio me grom ako lažem. Spušta se on tako na livadu i u tom trenutku izlaze neki ljudi u crnom, sa nekim brzim cvikerima, sve na mestu. Tako mi rek'o ćale, majke mi. Priđu oni ćaletu i pitaju ga:
- Alo seljanine, je l' ti treba pomoć štogod?
- Vala, samo ako biste imali koju bocu vode, da se malo napijem pa da nastavim posao, drugo ništa ne treba.
- Donesite mu vodu, a ti seljanine, dok piješ vodu, mi ćemo ti završiti posao helikopterom.
Začudi se moj ćale, al' popusti.
- Dobro, aj i to da vidim.
Okrete se helikopter naglavačke a ima dva propelera. Jedan seče, drugi pakuje na redove. Da ne veruješ.
- I to ti rek'o ćale?
- Da brate, a jebite se svi, niko mi ne veruje.
- Ja mislim da tebi ni Bog ne veruje više.
