Bliska rođaka banana države, s tim što se u njoj demokratija čak više ni poput plašta ne nameće kao takva. Ideja je, dakle, da se narodu umesto priče o parlamentarizmu i demokratiji, kao dominantna ideologija nametne da treba da imaju šefa, vođu, gospodara ili domaćina, a najčešće sve u jednom.
I dok se narod slepo drži za ovog čoveka, on se isto tako drži za polni organ pravih velikih igrača, moleći ih na taj način da mu kapnu koji evro/dolar za učvršćivanje njegovog režima, nikako i za ekonomiju te njegove Gvineje.
Postoje tu, doduše, neki izbori, ali služe upravo da bi se učvrstila vlast šefa, koji im se na najogavniji način izruguje, recimo, brišući sve protivnike sa liste ili im kradući i ono malo glasova što uspeju da napabirče.
