Je imenom različita, ali funkcijom institucija identična Diskoteci u Laćarku, Zmajevu, Temerinu ili Žablju.
Aleksandrijska Biblioteka kućnih audio zapisa Zvezda Granda koje su ispale u prvom krugu, trofejski hol kreatinskih kreatura i Galleria degli Ufizzi separea, u kojima se pre ističu barski stolovi bez stolica za MIP (minor important person), a i tu sede samo studenti sa razmene (diskotekaroši iz Zmajeva, Gospođinaca...). Ako se usude da dođu, jel'...
Prilaziš mestu kolima. Prepoznaješ destinaciju. Na parkingu srećeš oba metalca iz sela, podelite džokavac i ostavljaš ih ranim radovima Black Sabbath-a. Sati 23h. Psyche up-uješ se. Tepih crven, dvor bijeo, unutra rasplodna sezona bez ženki. Vrata, iako staklena, zadržavala su unutra iznenađujuće puno rike.
*kooo ti nije uterooooo, nijee te ni poznaoooo, vraćaj grablje maaaajku tiiii, fejsu mi ne prilaziiiii*
Duck! Izbegavaš ritmični zamah žmurećeg alfa udarača vazduha spoljnom stranom pesnica. Postaješ tema interesovanja u plemenu. Negde iz duboke tame kafane, iza šanka, kriju se ženke, i jedna od njih te doziva rukama. Pleme ti privremeno oprašta različitost. Prilaziš ribi na čiji si poziv došao, cmače te i skakuće, vodi te kroz diskoteku da ti pokaže sve igračke i bicikl i sličice, ponosna na svoje poreklo, jer sad ćeš ti, iz grada, da vidiš kako je kod NJE u stvari kul i kako i oni imaju Youtube i gledaju Sex i Grad i sve. Ispred arene, pale se reflektori iznad crvenog tepiha, zajednici se pridružuju 2 platinaste, aerodinamične, jako besne profiluše. Za njima kolonija vonabija. Žurka počinje, međupolna interakcija, pesme sa tematikom koja već dublje zalazi u zoofiliju, bukake i pradedu što je komšiluku odvodio magarce (Vukajlija not-approved), prva flaja već sletela nekome na potiljak. I mamu, i tatu, i dupe, i sisa,... *nagli muk*...ulazi Blade; ili bar Blade koji bi tako izgledao da je Bački Jarak radio produkciju. Platinum pičke kaplju, muški beže, on ne skreće pogled sa tebe i prilazi ustaljenim korakom. Ko bi rek'o, glupača je samo htela da ga napravi ljubomornim, boleo je kurac da ti pokaže ploče od Hanke Paldum...
Čitav Western se odigrava po krajnje utabanom scenariu, s' tim što protagonisti, umesto dalje u nepoznato, jašu u pravcu odakle su i došli. U taksiju za grad pričaš sa ortakom:
- 'Ej, ovde ti još curi...
- *rita se* Ma, puši dupe, bre, beži!
- Pa nije brate, krvariš...šta, jesam ja kriv možda?
- "Braaate, idemo u"...kako se zove, Bački Jarak...? "Idemo u Bi-Džej, pičke ima da padaju na kolena, mi iz grada smo za njih kosmopoliteni, bratori, cuga džabe", sve divno-krasno!
- Pa nije brate, seljaci su seljaci, sa njima nikad ne znaš...
- Pa "braate", ako se selo zove Bački Jarak, onda prvo proveriš da li u selu stvarno ima jarak, i ako ima, šta je u njemu, a ne "ma preskočićemo sigurno", pa ti Dovla posle pljuckaj ce-bru! I ono, priprema uopšte, ono google-maps, a ne "magistrala je 100% iza kukuruza", a iza kukuruza pamuk, a iza pamuka opet diskoteka, pa ti Dovla nek' te gađaju haubom od Bube, možda ti ne odseče uvo...
- Ma kontam, sorry, al' nije Cana...
- Ma zajeebi Cana-Đana, kad pecaš soma, ne bacaš varalice, jebogati, nego nosiš šmajsera!
