Izražena doza seljaštva duboko ukorenjena u širokim narodnim masama. Kada treba da vam dođe položajnik u kuću, red je da mu se da neki poklon. Nekad bilo čarape, siledžika i peškir, danas uglavnom jedan Vajfert, ili ista vrednost u Europejskom apoenu. Kad već to treba nekom da se pokloni, nemoj to da bude neki komšija ili prijatelj koji prvi uđe u kuću, bolje da damo poklon unučetu, sestriću ili sinovcu. Jer oni su bre naši, a pare, ostaju u kući! Oskudacija bre!
- Gde si Stane, najbolji komšo! Šta ima?
- Eve bre Rajko, išao sam do grada da kupim nove čarape, nije red da ti sutra dođem u kuću u one od prošle godine!
- E, to sam hteo da ti kažem! Znaš šta, došao mi sin iz Austriju, doveo ovog malog, pa će on malo da mi prodžara sa Badnjakom, taman malo da upozna običaje i znaš kako...
- Jebem li ti sve! Taman sam očekivao da odem od tvojih para u kafanu sutra! Pola tih para sam i potrošio već. Dvaest godina ti ja polazim, a ti se sad majmunišeš. Videćeš ti kakva će da ti bude godina! Ne rodilo ti ni njivo ni šljivo! Sikter!
