Dnevne novine: mera jednog bolesnika

Naizgled samo papir. Sa utisnutim slovima i fotografijama. Informacija, edukacija, razonoda. Nakon što je električna kutija završila na tavanu iz afekta prema nepodnošljivim hindo - turskim, domaće - neprikosnovenim govnima, red je bio zavaliti se u fotelju i prepustiti se čarima štampe. Ta slika čoveka koji u toplini svojeg doma prelistava stranice, sa naočarima i ozbiljnim pogledom oduvek je bila uzvišena, a sada je samo isto ono što i izmet nasumične lutalice na ulici.
Sve otpada, a u prvi plan dolaze nekada sporedne namene ovog sredstva javnog informisanja. Potpala, pakovanje, čišćenje prozora, brisanje guzice...

-Sine, dodaj mi novine.
-KURAC!
-Molim?
-Pa, piše, tata, kurac na njima. Velikim slovima. Neko se napušava njega.
-Daj da vidim.
-Ne mogu, kod brata su, u vc- u je, onaniše na erotske oglase.
-Jebote, dva dana nisam kući, i gledaj šta zatičem. Gde ti je majka?
-Eno je na spratu, brije stidnicu po receptu Viktorije Bekam iz deset koraka, pravi salatu od špargli i sprema tebi pire od badema, kaže da te poboljša.
-Jebote, a ja baš hteo da vidim ko je zavrnuo mošnice Drogbi. Mogu da se kladim da je Teri. Taj ih zavrće svima. I sisu one debele u Parovima...
-Vid'o ja, dobra dojka ćale.
-Ih, biće od tebe čovek!