Dnevnik koji svedoči o zavisnosti koja se polako stvara... I koja tera pušače da se snalaze što bolje mogu.
Dan 1.
Nikola je kupio Malboro. Probao sam cigaru. Malo sam kašljao. Nije baš nešto.Dan 27.
Danas sam prvi put kupio svoje pljuge. Laki strajk! Baš su super! Imaju lep ukus, ne grebu grlo kao što to radi Davidof. Čak sam i prvi put napravio kolutić dima... To Marko baš zna da radi.Dan 65.
Marko mi kaže da ga je moj ćale pitao da li pušim. Moraću da počnem da kupujem Orbit. Pušim LM. Laki je poskupeo. Ma kad se zamislim, mogu da prestanem kada hoću. Ne znam kako se uopšte navuče na duvan... Ljudi me gledaju kao da sam stariji... Možda je to zbog pljuge.Dan 91.
Ćale me je provalio. Nije mi ništa rekao, i on puši...Dan 365.
Danas je godinu dana kako pušim. Čekam ćaleta da dođe sa posla, ojadiću ga za koji dinar. Idem sada do kraja, možda neko ima pljuge.Dan 450.
Danas sam trebao da idem na prijemni za faks. Odustao sam... Mislim, to je gubljenje vremena, ovako ću bar da se zaposlim pa da pušim kao čovek svoj dinar, a ne da čekam da me neko izfinansira za pljuge....Dan 758
Danas sam dobio prvu platu. Kupio sam Malboro. To je bila prva cigareta koju sam probao. I nije neka. Ovaj Monte Karlo je sto puta bolji.Dan 800
Zatekao sam sebe kako ližem cigaru pre nego što zapalim.Dan 1005
Sada razmišljam... Da nije bilo cigara ne bi uopšte ni počeo da radim.Dan pred penziju
I kažem ja tako unuku da sam i ja nekad pušio po dve pakle na dan, a on mi kaže da nemam pojma. Mislim, jeste da sada retko kada zapalim, malo mi smetaju, ali ipak sam postao čovek.
