Dnevnik jednog puža

Ustadoh jutros rano, jebemliga, izgleda je padala kiša sinoć, sve mi nešto klizi. Kakvog god posla da se u'vatim, a ono ide k'o podmazano. Tako Vam je to kad ste puž. Zna da bude loše samo ako ste nečiji muž, kao ja npr.
Puževi su poznati kao patofne, nemojte da Vas izgled vara. Žena se budi sa doručkom u krevetu dok mi muževi rintamo za oboje. Kažu ljudi: 'lako je vama puževima'. Kurac lako, kažem ja ljudima. Još ako ste profesor istorije kao ja, 'lako' je za vas misaona imenica. Deca sporo uče, slabije usvajaju gradivo, a da bi bilo još gore, kasne na predavanja.

Neki genijalci još uvek uče osnovne stvari. Prvi i Drugi sluzavi rat su kao dva svetska kod Vas ljudi. To treba svako dete puž da zna, za to rušim. Nazovite me okrutnim, ali jednostavno ne dopuštam toliko neznanje. Tu su u prvim redovima ginuli naši preci, ali i izvojevali značajne pobede, poput Bitke na Barici, koja je odjeknula u celom svetu. Protivnik je bio slomljen, a mi smo povratili srce svoje otadžbine, tzv Lužačku puževinu, i da ne nabrajam dalje, verovatno ste upoznati sa našom istorijom.

Zato je ovaj dnevnik posvećen, Vama, Srbima, zbog osobina koje su nam ekvivalentne.. Mnogostradalna povijest, veliki i hrabri junaci i malko sporije reagovanje na spoljašnje tlačenje... To je ono što nas čini ljudima, a Vas puževima u tmini ovozemaljskog života.

http://vukajlija.com/forum/
teme/68599-ja-u-skolu-idem-i-
dobar-sam-djak-ko-od-skole-bezi