Glavni dokaz slučaja za ubistvo.Vlasnici su klinke,koje su kojim slučajem umešane u neko sranje,a takodje i vrlo pametne,pa su svoje uspomenice iz ubistva pisale u slatki dnevnik sa leptirićima i letećim prasićima,i stavile ih na vidljivo mesto da ih i slepac može videti.
Dragi dnevniče,danas sam ubila žiku,lokalnog siledžiju.Ako ne znaš ko sam ja,ja sam bojana stratimirović.Da,i živim u nišu.A da,ako nisam kod kuće onda sam na ušću save.Jesam li zaboravila da kažem ko mi je saučesnik?Uh,uvek zaboravim,saučesnik je pera perić,on je u braće muslimana broj 33.Ponavljam,ja i on smo ubili žiku,a mi smo bojana i pera,u slučaju da si zaboravio...E,da,nadam se da nas neće uhvatiti,jer sam onda najebala.Mada verovatno neće,pištoj sam zakopala ispod terena za kliker,ispred moje zgrade,koja je u ulici hajduka sere.Kao što vidiš,svi dokazi su nemogući za naći,i nema šanse da iko sazna da smo ja i pera ubili žiku.Zdravo dnevniče!
Vesti u americkim filmovima nisu kao kod nas nezgrapne, ne idu jedna za drugom pa da moras da cekas da naidje ono sto te zanima, nego su tako podesene da cim upalis TV odma iskace upravo ta vest koju zelis da cujes. Ta situacije je uvek propracena gasenjem TV-a cim se dodje do zeljene informacije
lik pali TV:
-... akcije te i te firme su u protekla dva dana opale za...
gasi TV i glasno zalupi daljinski o sto:
- PU!
