Pokušaj da se utopi pocepana novčanica, često je neuspešan, pa pošto je napad najbolja odbrana, samo od sebe se nameće da udarimo u napad, u ovom slučaju, na prodavca. Sve je više opreznijih radnika na kasi, pa imajući u vidu da svaku kintu pregledaju od ivice do ivice, gotovo je nemoguće podvaliti onu koja nije validna ili ispravna.
Jer, ako naprave propust i uzmu iscepan keš, verovatno iz svog džepa moraju da nadomeste manjak normalnih novčanica, pa su vremenom i oni evoluirali u pažljive i savesne radnike.
Pošto banke uzimaju procente, niko i ne pomišlja da tamo obavlja razmenu.
E sad, čovek u Srbiji i nema baš mnogo novčanica koje bi oštetio, ali ako se desi da slučajno pocepa neku, ostaje mu samo da je izlepi sa svih strana, ukoliko su svi delovi tu, a ukoliko nisu?
-Dva hleba, litar mleka, plavi Bond, Blic. Petsto deset dinara.
-Evo ga.
-Uh, al ste ih zgužvali.
-Pa da...
-Čekajte, na ovoj hiljadi fali ćošak.
-Ozbiljno? Nisam ni gledao.
-Žao mi je, ne mogu ovakvu da primim, dajte mi drugu.
-Pa šta ti misliš, da ja imam pun džep hiljadarki? Ovu si mi ti juče dala, bre. Samo kod tebe i pazarim ovih dana.
-Kod mene?
-Da. Treba ja tebe da napadnem. Svašta.
-Gospodine, ova radnja je otvorena danas.
-Ništa onda, ja sam samo u prolazu.
