Ili slično tome, "divna je u duši", kažemo za devojku ili drugaricu koja je po svim, ili po većini svojih atributa, naprosto, neženstvena. Jedini pridev da je opišemo kada nas neko pita kakva je ona su te dve sintagme. U slučaju drugih osoba ženskog pola, koristimo sve moguće ostale epitete koji su nam poznati.
-Druže, znaš onu Katarinu?
-Koju!?
-Ma ona mala, plava, stalno vrcka kada šeta, ma hodajuća bomba...
-Uuuuuuu... Znam, kada bih je dohvatio, eksplodirali bismo oboje u trenu!
-Ma devojka je ribetina na kvadrat... Kakav kvadrat, kub!!!
-A ona njena drugarica, kako beše... Priča stalno o njoj...
-Ona Isidora!?
-DA! Kakva je ona?
-Pa znaš... Ono... Dobra je osoba.
-Aha... Razumem.
сморена, није лепо смејати се туђој несрећи...:)
ауторе, требао си да линкујеш добра у души...
Ако ћеш искрено-спољни изглед. То је оно што прво видиш. Мада нисам склон да претерујем у описима. Кад је мало боље упознаш,онда почнеш и остале карактеристике да описујеш.
na to sam i mislio... gleda se duša naravno, ali uvek na drugom mestu... svi prvo primetimo spoljni izgled...
Id' bre, Javio, tvoja decica te ne slusaju, pa si nasao mene da vaspitavas. :)))
Cika Doktor i Bantu: Sto jes', jes'. Izgled se prvo primeti, mada i nekakav psihicki utisak koji osoba odaje dosta pomaze, zar ne?
Ma, samo se seti Kleopatre. Nije nista posebno izgledala, ali bila je vrlo promiskuitetna i inteligentna (znati devet jezika i usput se baviti alhemijom definitivno pomaze). :)
pa pomaže, ali treba vremena dok se stekne neki utisak... a ono što zaključim o nekom 'na prvu loptu' neretko se ispostavi netačnim...
što se tiče Kleopatre... da, bio je vrlo inteligentan...
A jaaadna. :)) +