Večita dilema kandidata za ženidbu. Faktor pritiska porodice je odlučujući.
Dobru devojku poznaješ iz komšiluka. Tiha, povučena, vredna, prosečna. Uvek spusti glavu kad se sretnete u samousluzi dok kupuje brašno tip 500 da mesi slavski kolač. Znate se iz škole iako je mlađa. Nikad je nisi video sa dečkom. Tvoja keva zna njenu sa kafenisanja kod zajedničke prijateljice i priča hvalospeve. Uvek nosi široke dukseve i farmerke. Njena duša je čista i neiskvarena i ti to znaš. Kad malo bolje pogledaš, ima milo lice, ali nisi siguran da bi ti se digao na nju. Njeni imaju plac na Kosmaju, poštena familija. Otac vozač u GSP-u, majka trgovac u prodavnici štofa.
Lepa riba izaziva uzdahe kuda god prođe. Napirlitana je od 9 ujutru. Čini ti se da je znaš veoma dobro, toliko puta si bacao majmuna na nju. Viđaš je često oko 10 ujutru dok se vraća od nekud u večernjem outfitu. Ona o tebi misli slično kao ti za dobru devojku iz redova iznad. Mada njoj i nema šta da se digne, pa je u prednosti. Njena duša je Pandorina kutija. Otac joj je bivši tehnički direktor EPS-a, smenjen zbog malverzacija, sada vlasnik eksport-import firme. Majka slikarka. Imaju stan u Igalu i vikendicu na Zlatiboru.
Naravoučenije: Kandidat uglavnom ostaje neženja do četresdruge, trsi radodajke, kladi se, neumereno pije i lako se drogira, a posle ženi polovnjaču iz drugog kruga (čitaj: raspuštenicu), jer on ipak nije Ladački da umire uludo.
