Znači tvrdim, postoji!
Ne mogu da vjerujem da me se do sad nije odrekla, a ona me još zove “sine”.
,,Idem do grada, nemojte me čekati večeras”, reče majci trežeći nešto po ladicama.
,,Nećeš sa nama večerati, znaš da ti se otac ljuti kad nismo svi za sofrom. Biće gotovo za pola sata”, pokuša majka i sama znajući da ga neće ubijediti.
,,Ne mogu majka, žurim”, uputi se ka vratima.
,,Marko, čekaj”, izgovori neodlučno.
Na licu mu se pojavi blagi smješak, očujući da ga opet proba zadržati na večeri ,,Ješću u gradu majka, žurim”.
,,Nije to”, pogleda ga zabrinuto grizući donju usnu.
,,Nego šta je, šta te muči majko”, uozbilji se i on vidjevši majčino zabrinuto lice.
,,Jutos zvali neki ljudi. Javio se otac.”
,,Koji ljudi?”
,,Traže neke velike pare. Prijete.”
,,To mora da je neka greška, ko bi...”
,,Nije”, prekinu ga majka ,,Spominju tvoje ime, kažu da neće još dugo čekati.”
,,Ma ne brini majka, nije to ništa,”
,,Kako nije?” ,pade i prva suza teška kao kamen ,,U šta si se uvukao crni sine. Danju spavaš, noću nikad nisi kući. Na fakultet ni ne ideš. U šta si se to pretvorio?”
,,Nemoj da plačeš majko”, zagrli je desnom rukom prislonivši joj glavu na svoje rame ,,Nisu to neke velike pare, vratiću ja to”, nasloni svoju glavu na njenu, stisnu malo jače i poljubi.
,,Nemoj sine, kad te majka moli. Mani se lošeg društa, što ti to treba? Pametan si, završi tu škole, otac ti prič’o sa nekim ljudima iz grada, prodaće onu njivu kod potoka da te zaposli u opštini. Da budeš svoj čovjek. Nemoj sine oči majkine, ne treba ti to”, uhvati ga za ruku i stisnu jako.
,,Dobro majko. Nemoj da plačeš, sve je u redu. Žurim”, požuri čuvši sirenu sa vana, pomilova je po glavi i uputi se ka vratima.
,,Zovi oca da jedemo”, doviknu mu brišući uplakane oči. Stade kraj prozora gledajući kako joj sin odlazi u nekim skupim kolima. Još jednom malo jače protrlja suzne oči da ne bi otac primjetio i pođe da postavi večeru.
,,Ovaj mali opet ne večera sa nama. Noću nikad nije kući”, reče otac nezadovoljno.
,,Rek’o je da ima nekog posla, da ga ne čekamo večeras”, majka pokušava da ga opravda.
,,On ima posla”, reče ironično ,, Kakvog to on ima posla, sem da uči? Ima! Da troši pare pa da ga poslije zovu da prijete, eto šta ima”, reče pušući u vrelu supu.
,,Nemoj tako Milorade. Treba da pričaš sa njim, ako treba da prodamo zemlje ili stoke, da prodaš. Da mu pomognemo, proće njega ovo ludilo.”
,,Ih ta omladina, to glavom ne razmišlja. Nek ih sam zaradi, pa će ih onda pametnije trošiti...”, :zvoni telefon:
,,Halo”, podignu majka slušalicu.
,,Halo”, grub muški glas sa druge strane ,,Zovemo iz MUP-a...”
