Ljudska osobina, karakterna crta čovečnosti, otvorenosti i umeća pravilnog odnošenja ka drugim pripadnicima kolektiva, spremnost da se žrtvuje za druge i zarad njihove dobrobiti, umeće pronalaženja dobra u pojedincu i pružanje refelektovanog odgovora istom. Jedna od osnovnih ljudskih vrednosti, koja izražava stepen ljudskosti i omogućava da se čovek u društvu i zarad njega ostvari i pronađe se u tom uzvišenom idealu moralnog gorostasa, bude srećan zbog radosti koju je neko drugi imao priliku da oseti i ima želju i potrebu da ukoliko je njemu pripala istu podeli sa drugima. Vrednost kojoj treba težiti, tražiti je u sopstvenom i tuđem naličju, držati je se kao neprocenjivog blaga i ne ispuštati je iz misli i srca, davati sve od sebe kako bi je što češće i jasnije ispoljavali i drugima pružali. Privilegija posedovanja ovog odista vrednog dara nije svima svojstvena, iako je mnogi svojataju i smatraju delom svoga bića i karaktera. Retka i vredna, jedinstvena i nepredvidiva, čini osnovu sklopa dobrog čoveka, jedne srdačne i milosrdne osobe. Oličen u našim dobrim delima, koje činimo zaboravljajući na korist koju nam donose ili mogu doneti, lepim mislima upućenim onim oko nas, sposobnost bitisanja koje nije podređeno vlastitom interesu i posvećeno ostvarenju istog, veština pružanja dobra ljudima i jedna od najlepših i najvrednijih crta ljudskog karaktera.
dobrodusnost je kada i najglupljem objasnjenju za neki izraz das +
