Klauzula u bračnom ugovoru kojom se pokriva eventualnost da žena prevari muža, a on sazna za to. Ako ne sazna, onda ova klauzula pokriva srećan brak.
Rečenica kojom završava bračna zakletva muža i žene, sa razlikom što oboje misle na muževu smrt.
Posle desetak godina braka shvatite kako ovom rečenicom u stvari postavljate sebi cilj
Poslednji član ugovora o vezivanju atoma jednog organizma.
Drugarice atomice i drugovi atomi, umro je naš voljeni Josip Broz Tito.
Naš ugovor o vezivanju koga smo sa uspehom realizovali gotovo ceo jedan vek, od danas prestaje da važi. Stisnimo jezgra i krenimo dalje. Iako smo bili deo velike ideje, mi smo ipak jebena materija, koja, vođena nekim nevidljivim kurčićem, kao što dijalektički materijalizam uči, mora da nastavlja da kruži, sve napredujući pri tom.
Dok je nas, u kojem god molekulu bili, u kakvom god višestranačkom lideru , majku mu Božju, nastavili da postojimo – nastaviće da živi veliko delo našeg malog Jože.
Kako se ovoga držali tako nas fisija zaobišla!
Česta zakletva pri sklapanju bračne ili vanbračne zajednice.
Dobro da će nas smrt rastaviti pre ili kasnije to svi znamo.
A šta bi sa svađama, preljubama, tučama, mržnjom.....
Tu nema garancije i niko nije lud da se kune!
Zakletva deminera.
Supruge ubice.
Muževe uglavnom napadaju nožem ili sekirom kada žrtva ne očekuje napad.
Zbog nepoznavanj pravne mogućnosti razvoda bukvalno primenjuju gore navedenu frazu.
Najčešći scenario:
Ubijaju na spavanju ili s leđa, kad žrtva to ne očekuje.
Uglavnom koriste hladno oružje, mada im ni vatreno nije strano.
Povrede nanose u glavu ili grudni koš.(ništa od reanimacije)
Ubijaju u kući ili dvorištu.
Najčešće noću i vikendom.
Protiv mere:
Ne okrećite im leđa i spavajte u kafani ili kod prijatelja(prijateljice)
Svo naoružanje nosite za pojasom uključujući sekiru i macolu.
U kući obavezno nosite šlem i pancir.
Nikada, ali nikada ne dolaziti kući noću vikendom!
Rečenica koja kod velike većine parova vremenom sve više prerasta u "Što nas već jednom smrt ne rastavi!" Ali je i muškarac i žena poštuju do sudnjeg dana, jer hej... ne mogu protiv sebe i svog obećanja. On pizdi što ne mož' da igra sony. Ona kenja što po ceo dan rinta ko konj po kući! Njemu treba ispijanje piva uz našu mrtvu fudbalsku reprezentaciju! Ona hoće bre da bude dama! On bi da jebe druge! Ona bi da se jebe sa drugima! On bi da je zakolje! Ona bi da ga otruje! On bi nju lopatom po glavi! Ona bi njega na neomašćen kolac!
Ali ne, oni su obećali - DOK IH SMRT NE RASTAVI!
P.S. A neki ljudi se razvedu na vreme...
P.P.S. Oni, iole pametni ljudi, ne stupaju u te problematične odnose (pogledaj: Džordž Kluni)
Nakon triJes' i kusur godina braka i saobraćajne nesreće, zajedno, u raju...
Ž: Oh, dragi, tolike godine... Vidi nas. U raju! O Bože... Večan život! Heeej, pa mi smo uspeli! Zauvek ćemo biti zajedno! Zar to nije diiivnooo!? Zauuveeek!
M: Da se nosiš bre ti u pičku materinu! Jesi lepo rekla: "Dok nas smrt ne rastavi!"
Zaključak koji se sve manje odnosi na moderne "kako ćemo-lako ćemo" skorojevićke mladence, a sve više na nesrećnike koji su osuđeni da u poodmaklim godinama žive sa matorcima.
Zavet profesora na fakultetu prema svojoj katedri.
Smrt je nekada zamisljana kao osoba u crnom plastu sa kosom (poljoprivrednom alatkom) u ruci.
Danas gospodin ili gospodja Smrt rade u sudnici gde rastavljaju nesrecne brakove.
Ova recenica se koristi pre stupanja u brak.
