Mrtvi pijani stižete ispred svoje zgrade. Vrata se sama otvaraju i vi ulazite u mračni hol. Stajete ispred lifta, umesto da upalite svetlo vi zvonite komšijama na vrata. Sa druge strane se čuje glasan urlik uz još glasnije psovanje svega živog i mrtvog. Lift ili niste pozvali ili ne radi, potrčite ka stepenicama... Al' jebiga, u onom mraku mašite prvi stepenik i proizvodite neverovatnu buku. Svetla u zgradi se pale, polako se pridižete i nastavljate kao da se ništa nije desilo. Idete levo-desno. Mlada komšinica vam prilazi da vidi da li ste dobro. Uz veštački osmeh joj kažete da se ložite na nju i pitate je da li je za neki se's. Pljaaassss! Opet ste dole. Sad vam se još više vrti u glavi... Napokon stižete i do tog 9 sprata. Zvonite na vrata, koja vam uzgred deluju nepoznato. Kurac, jebali ih rimski brojevi, na jedanaestom ste. Avantura se nastavlja, izazov malo drugačiji, spustiti se dva sprata. Nakon nadljudskih napora, uspevate da pogodite prvi stepenik, al jebiga mašite drugi. Nekim čudom se ovaj put zadržite na nogama. Stižete i do tog devetog sprata. Brava se pokvarila, ili ipak nije? Vraćate cigaru u džep i vadite ključeve. Iz fantastičnog 12 puta, pogađate ključaonicu. Otključavate vrata. A u pičku lepu materinu, ćale izlazi iz WC-a. Soba vam izmiče, držite se za vrata. Ćale znatiželjno gleda u vas, uspevate da ga pozdravite. Odlazi u sobu. Hvala bogu, izvuk'o sam se. Laganim korakom ulazite u kuću i zatvarate vrata. Mali korak za čovečanstvo, ali veliki za vas. BUUUM TRAAAAS KRRRC.... Lomite saksiju. Tata brzinom svetlosti izleće iz sobe i predstava počinje:
''Stoko pijana, svako veče izlaziš, mamu li ti tvoju. Alkoholičaru ortodoksni, sutra te vodim na selo da okopavaš krompir. Trošiš k'o ruska vojna vozila, mamicu ti tvoju, pa jel ja radim samo da tvoje opijanje plaćam!!!!''.
Mudro ćutite, a onda nakon smirivanja strasti tiho izgovarate: ''Tata, nisam pijan'', našta naravno sledi nova paljba:
''MRŠ u sobu stoko nenormalna, jooooj Milovane napravio si kretena!!!!''
Ulazite u sobu. Piša vam se.
