Stariji senilni gospodin visoke fotosenzibilnosti koji u banku ulazi ne skidajuću zatamnjene naočare nagativne dioptrije iznosa decenija koje je preživeo. Gospodin dolazi u ekspozituru, svi misle urbani gastarbajter potpuno nirvanski isključen od okruženja kao Džek Nikolson kad dolazi po trećeg Oskara, a on jadan nit' zna gde, ni šta je.
SLUŽBENICA: Dobar dan, gospodine, izvolite...
DŽEK NIKOLSON: Za penziju, dete.
SLUŽBENICA: U redu, ali naočare...
DŽEK NIKOLSON: Molim?
SLUŽBENICA: Naočare, gospodine, moramo Vas identifikovati na osnovu slike u ličnoj karti, takva je praksa.
DŽEK NIKOLSON: Slobodno ti, dete moje.
SLUŽBENICA: Ali, naočare morate skinuti!
ŽENA S KRAJA REDA: 'Alo, pa može li to malo brže, nemamo ceo dan ovde za gubljenje!
SLUŽBENICA: Ma, pusti me u kurac, ovaj Džek Nikolson neće da skine naočare, primio se k'o da se snima nastavak "Leta iznad kukavičjeg gnezda"!
