Sve počinje u rano jutro, kad domaćin ode da poseče badnjak. Naravno, to mora biti badnjak iz šume i stoga domaćin, pored sekire, nosi i celu flašu rakije. Da se ugreje, jelte.
Dok iseče badnjak i donese ga kući, domaćin je već propisno trešten. Svakako, domaćin onda shvati da je prava stvar za jedan od najvećih hrišćanskih praznika odvrnuti do daske iranski melos u domaćoj obradi i pljeskati rukama i pevati na sav glas. Sve zarad proslave hrišćanskog praznika, naravno.
To domaćinu ne bude dovoljno hrišćanstva, pa se seti da ima oružje zaostalo iz jednog od mnogobrojnih ratova devedesetih, gde se ratovalo za pravoslavlje. Sasvim slučajno, tu se našlo i malo municije (koja stotina komada - čisto da se nađe), pa domaćin opali rafal u vazduh iz Kalašnjikova da bi svima pokazao koliki je hrišćanin i koliko mu znače Badnji dan i Božić. Ceo šaržer, dakako, neće da štedi na najveći praznik!
Nakon toga, domaćinu je srce puno i može mirno odspavati sve do dvanaest sati uveče, kada mu zvoni alarm da bi se omrsio za Božić.
