Donacije, direktne strane investicije, krediti i ostala upumpavanja u budžet naše male ali neprosperitetne republike prolaze trnovit put ne bi li gradjani osetili boljitak u svakodnevnom bitisanju. Nakon sto se 95 procenata podeli po strogo zakonski (ne)definisanoj šemi, hijerarhijski odozgo naniže, a partijskim statutom utemeljeno, ostatak se namenski troši za saniranje gorućih problema. Pod uslovom da je dotični moćnik zadužen za prosleđivanje sredstava u pitanju dobro raspoložen. Nikad se ne zna, možda je tog dana polno opštio sa osobom različitog (ili istog) pola kao dodatak svakodnevnom polnom opštenju sa narodom. Eventualno životinjom po sopstvenom izboru. Svako ima pravo na različitost.
Funkcioner1: E, prosledili nam ovi iz stranke sto hiljada u opštinski, od onih milion bespovratnog što smo dobili od švaba. Mogli smo da uradimo taj krov na školi da nam ne seru više ovi naši, probiše mi mozak svaki dan. Može šuretova firma da odradi, budemo dobri svi po deset glava.
Funkcioner2: Ma beži bre, 'si normalan? Otkinula mi se zadnja desna kvaka na Audiju, a ne spada pod garanciju. Odakle mi pare za drugi? A? Odakle?
Funkcioner1: Pa mozeš da uvaljaš opštini za sluzbeni. Uzmes nov i budeš dobar za skuter neki za decu.
Funkcioner2: Ne mogu. Treba žena da mi se operiše. I to u Italiji. Znas kol'ko to košta? Pa da mi je Mišković ujna, a Beko pašenog ne bi' imao.
Funkcioner1: Au, izvini... Nisam znao za gospođu. Od čega boluje?
Funkcioner2: Jezik pregrizo! Ču' boluje. Ide na liposukciju i stavlja nove sise. Nego da mi to podelimo bratski?
Funkcioner1: Nemoj bratski 'leba ti. Aj' po pola.
Funkcioner2: Aj'.
