Vojnički sleng za osobu koja ima sasvim nebitno zaduženje. Nameštenje kreirano za krivinaše koji ne rade ništa po ceo dan, vrzmaju se po kasarni, gledaju da eskiviraju starešine, a jedini im je posao da donesu tridesetak napolitanki iz menze i podele ih vojnicima iz svog voda.
A tamo negde se vodi da su u vojsci: na kraju dana oni će precrtati još jedan datum u malom kalendaru, isto kao i oni vojnici koji pod punom ratnom opremom i julskim suncem pregaze 20 kilometara u graničnoj patroli.
Žile: 'alo, Stef, jesam te probudio?
Stef: Ma kakvi, bre, evo me na poslu.
Žile: Ti radiš?! Nisi mi se hvalio...
Stef: Pa ima već 10 dana, ćale mi sredio preko svojih drugova iz partije. Kao neki sam asistent za logistiku Kancelarije za lokalni razvoj, mo'š misliti kakav je posao. Odem direktoru po burek, uplatim mu tiket, javim se ako zazvoni telefon, kažem da nismo nadležni, i to 'e to. A šta sam ti trebao?
Žile: Mislio sam da mi prevezeš neku žicu do placa, ali ako radiš...
Stef: Ma nema problema, stižem za 15 minuta.
Žile: A šta ako te neko bude zvao?
Stef: Ništa; zamoliću koordinatora rada terenske službe gradske biblioteke da se javi umesto mene. To mi je drugar: počeli smo da radimo istog dana.
