Veruje se u nasem narodu da ti za svasta nesto dolazi vreme, tako reci toliko smo staticni i mrzi nas da izvadimo ruke iz dupeta, nego za sve cekamo da nam dodje vreme. Zato nam namecu stalno da nam je doslo vreme da radimo, da se udajemo, da radjamo i tako dalje i svi nam se strasno sekiraju, jer su sigurni da mi sebi bas nista ne mozemo da organizujemo u zivotu. E, jebi ga, doci ce mi vreme da umrem, ostalo u zivotu cu ja sama organizovati.
Ima nekih bracnih ponuda?
