Moto kojim se vodio čovjek tokom devedesetih kad zakasni u pekaru da kupi hljeb, pa jede ostatke jučerašnjeg jer nema volje da se lakta sa masom na dnu reda.
Odluka matorog soma kome je dosadilo rovarenje mulja zbog potrage za hranom da izabere mrvicu, zakačenu za udicu.
Kaže se za osobu koja odustaje od bilo kakve vrste duela (igrice, sporta, duela), smišljajući kojekakve izgovore, iako su svi koji ga poznaju upoznati sa činjenicom da je on žutokljunac, da ne kažem kukavica. Ili ptica koja voli da jede mrvice.
U igraonici:
Žutokljunčev drug: 'Ajdemo da malo opičimo neki kanter?
Žutokljunac (baca pogled na njegov PC): Hmm... ipak ne ti imaš laserski miš, a ja miš sa kuglicom. Ne bi te ni pro pobedio s ovim sranjem.Na fudbalu:
Žutokljunčevi drugovi: 'Ajde, hoćeš s nama?
Žutokljunac: Ovaj... nisu mi dobre patike, a vi ste svi u Riboku. Loše ću da igram.
Drugovi: Koja si jajara.(50 godina kasnije)
Na šahu:
Žutokljunčev drug: 'Oćemo jednu partiju da se prisetimo dobrih starih dana?
Žutokljunac: Ma... meni mozak nešto nije u redu danas. Mrzi me da razmišljam. hoću da dovršim ovaj sladoled od vanile sa čokoladnim mrvicama, ostavi me na miru.
Drug: Ne menjaš se ni posle 50 godina. Mrvice su ti dovoljne da se odrekneš borbe. I za tvoju informaciju, sladoled od vanile sa čokoladnim mrvicama se zove Straćatela.
