Tanano, prefinjeno osećanje koje ti prožme čitavo telo. Ne radost, ne zadovoljstvo, ne sreća, to su više monolitne emocije. Možda je najpribližnije reći da je dragost - milina prožeta osećanjem sete. Iako je uvek izazivaju asocijacije vezane za prošlost, to nije nostalgija - nostalgija je pomalo teška, opterećujuća...
Dragost te obuzme kad te, pravo niotkuda, posete zaboravljeni mirisi detinjstva (miris babine pite zeljanice iz smederevca, prvih zumbula iz komšijske bašte koje si krišom ubrao da bi poklonio majci za 8. mart, a ona ti zauzvrat kupila "najlepše želje"), kad na ulici u kolicima ugledaš detence koje te likom podseti na tvog nabildovaog bilmeza koji krade bogu dane za kompjuterom... Kad čuješ pesmu uz koju si, na maloj maturi, prvi put zaplesao sa devojčicom u koju si bio zaljubljen od prvog osnovne...
Eh, dječačke uspomene glupe...
- Šta je, ispisniče, što si se tako zamislio?
- Eh, što... Probudi mene jutros neka težina, da izvineš, tamo dole. Rekoh, opet prostata pritisla mokraćne kanale, ali - jok! Nego se moj vršnjak povampirio, oće iz gaća da iskoči...
- Aaaa, ipak si kupio afričku šljivu...
- Nisam, očiju mi! Možda što sam sinoć večerao krvavice s belim lukom, ko će ga znati... Elem, nisam ga takvog video godinama... Izvadim ga ja, a on lep, čvrst, ponosit, ko vojnik u stroju na zakletvi... Mene obuze neka dragost pa se setih kako me je nekad svakog jutra tako budio... Gledam ga ja, gledam, mislim oću li babu da budim, rekoh bolje ne, ona će ga odmah strpati u se. Bolje da ga se još malo nagledam, ko zna kad ću ponovo...
- I?
- Šta i?! Tu mi zazvoni alarm na mobilnom da me podseti da popijem lekove za pritisak. I on se u taj mah skvrči ko čvarak...
- E jebiga, bar da si babu probudio!
Otkriće da je moguće zauvijek obrisati Facebook profil.Mnogo je veca sansa da cete se ponovo aktivirati nakon sto ga deaktivirate,nego da cete praviti novi profil.
