Uobičajene reči počinju da ti zvuče jebeno uobičajeno, pa se okrećeš alternativi.
Profa: Ajde ti Vuloviću da odgovaraš, da budeš ledolomac. Znam da si spreman. Poznato ti je da si ti jedini dobrovoljac...
M: Neću profesore, ja sam večiti Obilić. A kada dođe pismeni iz mate nađem se blažen međ' Brankovićima. I da, ja sam dragovoljac - ne dobrovoljac!
