Praviti problem tamo gde ga nema i svojim ponašanjem skretati pažnju svakog bića koje se nađe u neposrednoj blizini, htelo to ono ili ne. Nešto slično histerisanju, možda samo malo gore.
- Jovana, možeš li molim te da mi objasniš, zašto sediš na trotoaru ispred parka okružena gomilom papira, upaljača i benzina i jedeš travu i zemlju?
- Ovo su pisma koje mi je poslao moj čovek. Znaš da je u Nemačkoj i da mi se javi svake sedmice, bar dva puta. Ove sedmice mi se javio samo jednom telefonom, nije poslao ni jedno pismo, počinjem da sumnjam da me je već zaboravio. To me čini nervoznom i ljutom, samo trava može da me smiri,a ne mogu da čekam da se osuši, moram ovako svežu da je konzumiram, našao je tamo neku drugu 100%, ja kad ti kažem, sad se jebu i uživaju, dok ja ovde jadna sama čamim! Još su mi samo ova pisma ostala, ne mogu da ih gledam, da podnesem, ne mogu! Spaliću ih sva! Sebe ću da spalim, ne vredi ništa bez njega, umreću sama sa mačkama! Neee!
- Isuse Hriste! Devojko, nemoj da si debil, čovek nije otišao tamo da se zajebava i provodi nego da zaradi pare za tvoje gluposti, prekini jebeno da dramiš! Blagrkh!
