Jedna od najpopularnijih disciplina u Srbiji i šire. Uključuje jedan televizor i jednog ili više muškaraca. Kompleksan proces u kome se primenjuju sve moguće psovke u našem jeziku (a ima ih dosta), koje su uglavnom upućene sudiji, ili našim igračima kada nešto loše urade, ili tuđim kada naprave teži prekršaj a prođu u najgorem slučaju sa žutim kartonom. Nervira sve žive, najviše one koji se nađu kod kuće u to vreme, osim samih aktera.
I evo ga Krasić kreće u kontru, sam je jedan na jedan sa golmanom, EVO ŠANSE, ajoj, faul od pozadi od strane Zambrote... I šta?? ne sudi sudija faul?
-Sudija je*em li ti sve živo, dabog da te policija crtala na asfaltu, majmune jedan, jel si slep?!?!
__________________________________________________________________________I ide Pantelić, ima Žigića samog sa druge strane, dribla, dribla, i odlučuje da šutne...! Ništa!
-Panteliću, pa koga driblaš bre, driblam ti se s' kevom! Pa i moja baba bi dobacila Žigiću!! Kukala ti majka i otac koji te napravi.
_________________________________________________________________________(Postoje dva načina da se prekine/smanji dranje:)
I gol za Estoniju, velika greška srpske odbrane...
-Ma nosite se svi bre u pi*ku materinu, je*em li vam sve živo i mrtvo, neću ni da gledam više. (gasi televizor)(posle nekog dužeg vremena dođe neki član porodice koji ne voli toliko fudbal)
DERI SE JOŠ MALO, MOŽDA TE ČUJE!
