Hardkor tehnaja, onaj oldskul bas iz devedesetih koji pomera komšiji kamenje u bubrezima i tera ga da odlaže jutarnje ustajanje u pola četiri kako bi ti se načestitao milosne rodbine na zvoncetu jer si odvrnuo muziku u dva ujutru kao da ti je zadnje. Pu, pu, daleko bilo. Ali, boli te kurac, ti si nokturno neiživljeno govedo.
Kako su nastale drobilice? Ne mešajte ga sa onim fegeckim džampstajlom, to je za decu sa specijalnim potrebama. Drobilice su počeli da puštaju ludi Nemci, koji rade po ceo dan, pa kad im dođe vikend, oni lepo odu u klub, završe par eksera i puštaju to besnilo od elektronike čije slušanje uzrokuje blaži potres mozga uz krvarenje ušiju sa par polomljenih rebara ukoliko sede odmah do maršala. A mi kakvi smo, sve iskopirasmo od njih. Al' jebiga, Nemac je Nemac. Jedina šteta je što ne prave više ovakvu tehnaju, sad je sve mrtvi progresiv i komercijala od kojih dobijem rak na zvučnicima.
A drobilice, nek počivaju u miru, i neka drobe na nekom oblaku i vibracijama drndaju lap svetom Petru dok igra pasijans. E rođače, da ti samo znaš koliko su one prozora polomile i mađarskih suknji na pod bacile... Eeee...
A kao primer stare škole, recimo ovako nešto.
