Vrlo problematična stvar sa stanovišta onih koji su se već jednom opekli onda kad su hteli da budu plemeniti.
(Indija, prvi vek nove ere. Muškarac i žena u predvorju kuće)
- Magdaleno, gde je gral, popio bih malo vina? (Gleda kroz prozor) Kao da će opet kiša… žiga me u dlanovima.
- Ne znam, Jezu, danas sam zalivala cveće iz njega, mora da je ostao u bašti. Primetio si kako cveće bujnije raste otkad ga zalivam iz grala?
- Jesam, primetio sam... (Priđe joj i nežno stavi ruku na ženino rame. Gleda je i misli koliko je lepa, kako godine ne ostavljaju traga na njenom licu iako ih je prošlo već toliko). Magdaleno, mislio sam nešto ovih dana... kako bi bilo da se... vratimo kući?
- Jezu?!? Koliko ćeš da me gnjaviš s tim povratkom, za ime tvoje?!? Nije ti bilo dosta jednom, a?!? 'Oćeš opet da te razvlače na krstu, to 'oćeš?!
- Magdaleno, to je neuk narod, njima treba Reč...
- Njima treba šiba, ja da ti kažem! Ne idemo mi nikud! Šta ti fali ovde: deca su ti zdrava, komšije su nas prihvatile, uvažavaju te kao proroka, slušaju te, šta 'oćeš više od života? Ti bi opet da uzjašeš magarca jel' da? Uvek te u ovo doba u'vati nervoza...
- Dobro, dobro, nemoj da se nerviraš… ali razumi malo i ti mene: veliku smo stvar započeli na toj Golgoti, osećam se ovde kao...
- Kao šta? Kao čovek koji brine o ženi i deci? Pa jel' ti to malo?
- Magdaleno, ti znaš koliko volim i tebe i decu...ali moji sledbenici kriju se u Rimu po katakombama! Kako da jedem kari sa piletinom dok ljudi sa mojim imenom na usnama čame ispod zemlje?
- Dosta si ti učinio za njih, Jezu, mani se ljudi! Pazi: Rim?!? Kakve veze sad pa Rim ima s nama...
- Proširilo se, Pavle je to dobro odradio...
- Al ja to više ne mogu da gledam, čoveče, šta misliš kako je ženi da gleda kako joj čoveka kog voli razapinju i buše mu ruke i noge i bodu ga kopljem pod rebra?!? Neću to da gledam više nikad, neću! "Bože oprosti im jer ne znaju šta rade"? Baš ne znaju, slepci... ne moraš ti da ih naučiš svemu. Imaju Jevanđelja, četiri komada, a jedno si im i sam izdiktirao, Toma je sve zapisao, nek prepisuju, to će garant da proglase za lažno al ko im je kriv, šta više 'oćeš?
- Moj bi drugi dolazak mogao da bude neka svetlost na kraju tunela...
- Ma daću ti ja svetlost; sve si im već pokazao, Jezu, sve! Al ljudi nisu pravi materijal za tvoju nauku, kvarljiva su roba… nikad oni neće okrenuti i drugi obraz, uvek će vaditi oči i zube jedan drugom, urazumi se, Jezu! Ti bi stalno ginuo za one koji to ne zaslužuju...
- Magdaleno, dok neko ne stavi nešto vredno na tas – tas se neće pomeriti.
- Pa bi ti da budeš taj, po drugi put?!? Samo preko mene mrtve, jes' čuo?! Ako opet budeš tamo išao, to može da bude samo da bi ih proprao u sumporu! Drukčije neće moći. Imaš ti neke obaveze u ovoj kući! Ima da se seje raž i ječam posle pashe...
- Ah, Pasha, pun mesec...
- Jao, evo ga opet... neću više da slušam o tome! Bilo ne ponovilo se! Da se Rimljanima nije zbog one kiše žurilo pa te skidoše sa one prokletinje od krsta, ostade ja sama k'o kuče... To li 'oćeš da mi prirediš?
(Muškarac krši ruke i gleda kroz prozor)
- Jezu, ajde u baštu da tražiš gral, pa da popiješ vina sa ženom svojom umesto sa onih dvanaest žigosanih... tako je sigurnije. 'Ajde, mrak će uskoro...
(Muškarac pokunjen izlazi u baštu i šuška po gardenijama. Pastva ima još da sačeka...)
