Tvoj prvi saveznik protiv prvog komšije. Naime, kako prema divnom srpskom običaju, prve komšije ne podnose jedan drugog, i raduju se danu kad će onaj drugi da crkne, prema svakoj logici bi drugi komšija trebalo da bude saveznik, jer je on ujedno prvi komšija prvog komšije (osim što si i ti prvi komšija prvog komšije, a kako ne možeš sam sebi da budeš drugi komšija, svakako je onda reč o drugom čoveku).
Miloradov šljivik. 7 ujutru, pozno leto, vreme je za berbu za rakiju. Milorad dolazi, kad se odjednom provaljuje njegova kapija. Milutinove ovce masovno nadiru.
Milorad: Je li bre, šta to radiš!?
Milutin: Kako šta radim, pa teram ovce...
Milorad: Pa zar u moj šljivarnik, govedo ljudsko!
Milutin: Idi bre, Milorade. Gde ovce znaju šta je čije. Svidelo im se tu kod tebe...
Milorad: Čekaj duzmem sekirče, da te odrobijam jednom za sva vremena, kad neće sudija da te presudi za ono što si kopao bunar na moju livadu!
(tek što se okrenuo, Milutin krišom cima mobilnim telefonom svog drugog komšiju Milojicu)
Milorad: Eve! Će te odrob... (tad se začuje goveđa rika sa druge strane imanja) Koje je bre ovo? Jaoooj, ono govno, Milojica, opet uterao svoja goveda kod mene! Krvi ću vam se napiti obojice... (dere se) Milojice! Krme, ljudsko, pa opet goveda u šljivarnik! Pa čoveče, kako te nije greh!
Milutin: Je li, Milorade, da se mi nešto dogovorimo kao ljudi, pa neće više ovo da bude...
Milorad: Hajde, reci...
Milutin: Da tvoja goveda prestanu da brste moj voćnjak, i ja više neću da teram ovce u tvoj šljivarnik...
Milorad: Hajde, neka ti bude...
Milojica: A tvoj sin da prestane da taslači moju jedinicu kćer, neću nikad da je udam, ovako još mogu da pričam da je čedna, da se sakrije do prve bračne noći, ali tvoj mali se hvali po selo...
Milorad: Dobro, neće je više taslačiti...
Milutin: Dobro, onda, Milojice, skupljaj goveda, a ja ću ovce, pa da zalijemo ovaj mirovni sporazum. A ono za bunar, to ćemo se vansudski nagodimo...
