Malo drugačija verzija one narodne o pevcu koji prerano kukuriče. Suprotnost one o ranoraniocima i grabljenju dve sreće (da me jebeš ako to nisu smislili isti koji i ono "Plamene zore bude me iz sna" i te komunjarske šeme). Jednostavno, neki put se prosto isplati biti strpljiv i sačekati pravi trenutak jer, k'o što bi Englezi rekli, ako je nešto previše lepo da bi bilo istinito, onda i nije.
Ne zaboravimo, mišolovka je jedino mesto gde se nešto lepo nekome nudi za džabe, ništa se zauzvrat ne traži. Isplativo samo ako džentlmenski pustiš nekoga pre tebe da se "obraduje".
- Nema nam Lakija neko vreme...
- Nisi čuo? Biće drugi miš na mesec dana.
- Kakav, bre, miš?!
- Ma, on i Pera se muvali nešto oko Tozine žene...
- ONOG Toze?! Jebote, pa čovek je lud, paranoičan i bolesno ljubomoran! Znaš šta uradio Mikiju što ju je samo pozdravio na ulici na, po njegovom mišljenju, neprikladan način?
- Ma, jes', ali Pera uspeo da pokrene dijalog sa njom na, kako mu se činilo, tajni način, preko FB-a. Ugovori i sastanak i sve i kad upadne tamo, ispostavi se da je sve vreme sa Tozom čavrljao i ovaj ga polomi od batina.
- Uf, baš mnogo?
- Baš baš! Sad se Pera "brčka" u gipsanoj kadi na ortopediji, a Tozi istražni odredio mesec dana pritvora. U međuvremenu, Laki, khm, teši suprugu dok joj muž u bajboku...
