Situacija u kojoj je pala teška uvreda pred auditorijumom.
Kada uvređeni nije u mogućnosti da uvredu adekvatno uzvrati,
a nije sposoban da zatarži zadovoljenje fizičkim obračunom, on sa same uvrede skreće pažnju tako što traži zaštitu i opravdanje od prisutnog auditorijuma rečenicom
"Drž'te me da ga ne ubijem".
Na to prisutni reaguju tako što ga ubeđuju da to ne uradi, iako svi znaju da ON to ne bi ni uradio.
Uvređeni na kraju "teškom mukom" odustaje od svoje "zamisli",
a onaj ko je uvredu izrekao ispada spašen (do sledećeg puta), a uvređeni ispada "mnogo zajeban lik".
-osoba A: E kretenu jedan, ti meni nešto pričaš, a ova tvoja se heftala sa pola grada (heftanje)!
-osoba B: Ee, sad ću da ti j...m mater, drž'te me da ga ne ubijem...
-auditorium: Ma nemoj care, najebaćeš bezveze, treba još da odgovaraš za budalu, vidiš da je kreten, da lupa gluposti, iskuliraj ga... I ti B šta sereš (baš si morao da mu kažeš).
(sledi kraći ili duži period foliranja, ubeđivanja, nećkanja, situacija dolazi do tačke usijanja i onda se odjednjom sve 'oladi)
-Osoba B: Za ovo što si reko za moju Žaklinu,
j...ću ti mater kad-tad, samo još jednu reč da te čujem ima da te odrobijam...
-Osoba A: OK, izvini (odlazi, u sebi- ma ko te jebe bolidu rogati-rogovi)-auditorijum osobi A: E dobro da si ga iskulirao, beš je kreten, nije on vredan toga (u sebi o osobi A kakva p..ka+majmun, jebala ga ona njegova kurveštija Žaklina, pa zar on nema oči...imam negde njen broj, mala je talentovana...)
