Jedan od onih dana, za koji ste sigurni da je trajao barem 36 sati i koji nikako da završi. Morali ste ustati rano ujutro (što inače nikako nemate običaj), obaviti milijun malih poslova, što za sebe, što za bližu i dalju rodbinu, te par poznanika. Na kraju dana zaključite da će vam trebati manji godišnji da se pošteno odmorite i obećate sebi da više nikada nećete ustati prije 11, osim u slučaju rata.
Misao koja mi prolazi kroz glavu dok obavljam jedan od 100 poslova- "Što me neko ne uhvati za sisu već jednom...volim da me drže za sisu dok me j*bu..."
Ranije, poštapalica nadničara kad zaglave na radu kod gazde koji ih slabo hrani, a tjera da rade do kasno u noć. Danas se ista misao mota po glavi mamurnog studenta kad ga preko studentske zadruge zapadne neka šljaka gdje se zaista radi osam sati dnevno, i još "nadzornik pizdi, direktor urla": AJMO STUDENT, NIJE TI OVO MAKSI !!!
" O jebalo me hiljadu dindži...."
