Vrsta djaka koje poseduje svako ili bar vecina odeljenja. Ne, to nisu oni ucenici koji ne vole da idu u skolu zbog raznoraznih kontrolnih, pismenih i propitivanja. Ovo je potpuno druga vrsta djaka, koja mrzi drustvenost i proklinje dan kada su rodjena. U skolu ulaze tiho i polako, retko se sa kim pozdravljaju, i to samo onda kada moraju, i odlaze u njihov poseban ,,kutak" u ili ispred ucionice gde cekaju profesora, izdvojeni od ostalog sveta kao u karantinu. Sasvim su neprimetni tokom dana, prozbore po koju i to ako ih ti nesto pitas, a neretko ni tad ne uspes da im izvuces jebenu rec iz usta jer obicno budu prestravljeni sto ih neko prekida u njihovom obitavanju u ,,nevidljivosti" i dubokoj melanholiji. Njihova bezvoljnost i potistenost kao posledicu daje da ih drugi ucenici, a bogami i profesori, izbegavaju sto je za njih ustvari plus jer im omogucava da ih sto manje ljudi spopada a i da ne bi odgovarali. Iz skole izlaze tiho i brzo i jedino im tada na licu mozes uociti blagi osmeh i nekakvo blagostanje jer celoga skolskoga dana izgledaju kao da su im svi najmiliji pomrli. Medjutim, tu jos nije kraj za njih, jer sada treba brzo pobeci i omoguciti sebi samostalan i u miru odlazak kuci bez igde ikoga, gde nevoljno cekaju novi dan i odlazak u skolu. Cesto dobijaju i nadimke poput: ,,Cudak", ,,Smorko", ,,Teodosic", ,,Nindza"...
