Ne. Ne protrlja se igraonica i iz nje izađe nabildovani duh sa masnom kosom i pederskom bradicom koji isunjava želje. Ovaj duh vam neće ispuniti ni jednu želju sem da se zapitate do kojih granica ide traćenje života. On je bled, neuhranjen (ili gojazan), podočnjaci do kolena, kao i kosa. Pokreti nogu su mu beživotni. Leva...desna...leva...sve dok ne dođe do kompjutera ispod Vukovog spomenika. Tamo počinje njegov život -noulajf.
Tu postaje šta god on želi. Heroj, marinac, ćelavi lik u smokingu, asasin iz srednjeg veka...tenk ili avion, crnac iz geta ili debeli Toni.
Prsti su mu dugački i brzi. Svoju lozinku kuca brže nego što je izgovara. A i ne izgovara je, jer je ona njegov život, njegova karijera.
On ne postoji u realnosti, neprimetan je i zatvoren. U vreme kada nije u školi, on je ispod Vuka, ili u Kraljice Natalije. To je njegova lampa. A on je svemoćni duh. Svemoćan samo onlajn. Živ samo dok ima vremena u igraonici. Prisutan samo u gejmu. Njegova figura već odavno je virtuelna...
