Ljudi nikad nisu toliko složni kao kada treba da pređu na crveno.
Jutro. Ogromna raskrsnica. Crveno svetlo na semaforu. Sa obe strane puta po dvadestoro ljudi. Čini im se da drži već čitavu večnost, iako nije prošlo ni tridesetak sekundi od zelenog. Užasno se smarajući, prvi se napred probija klinac koji ide u školu prekoputa, šireći se, sa cigarom u desnoj ruci, kao pravi huligan dolazi do polovine pešačkog prelaza. Za njim kikoćući se skakuću dve ribice, njegove ortakinje. Potom im se priključuje i nervozna žena koja juri na posao. Kada i jedna baba sa suprotne strane, sa sve cegerom i štakom krene da prelazi na pešački hrabro stupaju krda sa obe strane. I svi tad složno, na crveno, da ne može biti crvenije, mirno prelaze ulicu. Ima i onih koji tada kuckaju poruke ili traže horoskop u primerku 24 časa uzetom na stanici neposredno pre.
