Dupelizac

Ološ, bitanga, najveći šljam na kugli zemaljskoj! Jedan od najpodlijih, a svakako i najobojenijih ljudi koji postoje. A nažalost, sve ih je više. Nemaju ni trunku dostojanstva, ponosa da se pravedno izbore za ono za šta se zalažu, već pokušavaju da uspeju lakšim putem, ukaljanog obraza i neoznojenog čela.

Bilo da se radi o najobičnijim stvarima, ili pak o životnim pitanjima, njegov mozak je isprogramiran da ne razmišlja standardno, već da u svakoj mogućoj situaciji gleda u koju rupu da uđe, naravno onom većom glavom. Nebitno da li će i koliko da se sroza u očima onih koje želi da impresionira, i da ispadne smešan svima koji se trenutno zateknu u njegovoj blizini, spreman je na sve, dok još iole postoji šansa za njegovu pobedu.

Mogu se sresti svakodnevno. Još od detinjstva se izdvajaju kao mutniji, bilo u školi, gde jedini znaju da je rođendan profesorki koja treba da im popravi ocenu, pa se slučajno sete da kupe bombonjeru, ili pak zloupotrebljavaju nečiju dobrotu kako bi prigrabili sebi boljitak.

Jedno je sigurno, ne odustaju! Pokušaće na najljigavije načine da dođu do vas, ako im nešto treba. Neće ih sprečiti ni savest, koju verovatno ni nemaju, ni ismevanje ostatka prisutnih. Ispašće smešni, popišani, obeleženi za vjek i vjekova, ali i zadovoljni, jer su došli do cilja. Do sledeće prilike. Naravno, sledeća situacija će biti još evidentnija, oni još očigledniji u svom moljakanju, ali ne odustaju. Čak ni kad im samo cipele vire izdupeta. Zašto pokušati pošteno? Ko je još video vajdu od poštenog rada. To samo budale pokušavaju. Zar nije lakše spopadati nekoga da vam “učini”. Davajući mu prividnu sigurnost da ste mu prijatelj, a ne neko ko će ga izmusti dok može, i na kraju se pokupiti i otići kao najveća kurva. Mada od kurve ipak znate šta da očekujete.

Uvek raspoloženi u vašem društvu, cerekaju se k’o ludi na brašno na svaku vašu izvalu, polako zadobijajući vaše poverenje. I nikad vam neće reći šta im treba. Svojim postupcima, nekad i jadanjem spontano će vas dovesti do zaključka. Makar im opsovali prvi red na sa’rani, neće ni pomisliti da vam nešto otvoreno kažu, ili bar uzvrate. Radije bi progutao i kilo šlajmare – tuđe. Ukratko, bešte od nji’ mamu im jebem licemernu!

Konkurs za posao, primaju onog ko osmisli najbolje rešenje za izlazak iz krize
Šef: Čuli ste kakvo je stanje u firmi, da čujemo vaša mišljenja! Kako izaći iz krize?
Dupelizac: Pa, dragi direktore, imajući u vidu vašu superiornost u ovom poslu, znajući da ste čovek sa odličnim vezama i kreativnošću, ne vidim da bi bio problem izaći iz krize... i da, izvolite Kohibu, čuo sam da vam je to omiljeni tompus!
:Šef, pali cigaru: A dobro, a šta ti misliš Brankoviću? Da čujem tebe!
Branković: Iskreno šefe, bez okolišanja, stanje u firmi je tako teško, da je verovatno to poslednja Kohiba koju ćete zapaliti, ako ne pređemo na krajnje mere, smanjivanje zarade, otpuštanje viška zaposlenih, i širenja tržišta na predeo jugoistočne Evrope, njima svakako možemo da uvalimo sve.
Šef: Brankoviću! Odličan predlog, primljen si!
Dupelizac: Ali šefe, pa kako to tako odjednom?! Mislio sam da smo mi...
Šef: Imam šuljeve! Sikter!
Definicija je napisana za Mizantrophy.